Moj zivot.

Danas sam rekao kakve probleme imam..
Pored svega,ja cu uvek gurati do svog maskimuma.Uvek cu se truditi da pomognem,i ako sam provalio da u ovome svetu nema nicega ako ti uradis dobro delo.Msm ima da ja se EXTRAA osecam kad uradim tako nesto,ali ne mogu bas da kazem da mi se uzvrati,npr imam druga koj bogat ne opisivo.On zeza sve okolo,boli ga uvo za sve nosi napolje po 1000dinara,u skoli pojede i pljeskavicu popije kokakolu pojede sladoled casti drustvo,"ima se,moze se" 
On je toliko losi stvari urdio,toliko je pun sebe toliko je bezobrazan,znaci sve negativno sto postoji je on!!!!!!!!!
I naravno uradi nesto lose,npr npr.Da ide da plati clanarinu za trening,ide sa drustvom naravno to da bih ispao facaa! I coveek sedi na ulici prosi i "on" Bogdan mu pruza 5000dinara i kaze coveku ma desi posao mosa brate.
Da li je to normalno,njega treba ubiti.Znaci ovo je jedna stvar koju je uradio,ima ih trista.I zasto sad on zivi lepo,a ja koj pomazem svima od srca radim sve da bih usrecio svakoga.Ja dobijem .i. Veliki...
Barem nek mi da zdravlje i sve ce biti u redu.
Ili mojoj mami,nek da.
Ljudi sad necene ono sta imaju,ne nego uvek zele jos.Imam dugaricu..koja od tri hiljade stvari od toliko para ne moze da izabere sta ce kaze da nema,i ne zna..Znaci brt daj meni ja cu u sekundi izabrati.
Ali ok,ko ih jebe sve bre kad udare glavom o zid opametice se svi!
Drago mi je sto imam jednu drugaricu na koju mogu da se oslnonim,a poceo sam da racunam na jednog druga u poslednje vreme.
Ovaj clanak cu nastaviti,kasnije.Ne mogu vise...
<3 

Ustajem ujutru uvek kao nov,kao da se nikad nista nije desilo a znam da cu uvece da se setim svega. 
Ujutra sam sa osmehom na licu,ispunjen srecom.
Recicu vam kakve sam problemem imao..
Ovako imam 14 godina,i sve do desete godine otac mi je bio ziv.
Dok sam bo mali bio sam jako vezan za njega,gde on tu ja.I naravno tad smo svi bili sreci,ima se moze se.Isli smo i na more svake godine,imali uvek nove stvari da obucemo izlazili uvece na veceru,sve je to bilo lepo..Sve dok moj otac nije upaou velike dugove,to ne mogu ovde da razotkrivam.Ali naravno ponavljam sve dok nije upao u velike dugove,tolike da smo morali nasu kucu da prodamo i presilimo se kao podstanari.U toj kuci smo ziveli lepo prvih 5 meseci,sve dok mi se otac nije razboleo od depresije-depresivnu bolest je imao,i probleme sa zivcima.Naravno doktori su mu rekli da je boles u remisiji (u mirovanju) i da ako nastavi sve ce biti u redu,ali on je sebi sve pogorsao,ne samo sebi vec celoj svoj porodici.Zaboravio je na mene i mog brata,poceo je da spava po ceo dan...Nisamo mogao da dovedem nekoga kuci,desavalo se da prespava i bozic,novu godinu,na moj rodjendan je lezao a dok sam duvao svecice njega je mama naterala da ustane.
Dobro,sve se ovo desavalo dok smo bili kao potstanari i da dosta puta sam zvao hitnu pomoc,pokusavao da ga povratim..
Uspeli smo da se nekako vratimo u staru kucu,uspeli smo.Imam svoju sobu,tati je bolje,da ali prvih 2 meseca.Posle je isto ispalo tako 1 godinu dana je radio jedno te isto,sve ga je mrzelo.Od kada je bolestan nije se setio da me zagrli,mojoj mami je pricalo sve i svasta,mnogo stvari je radilo.U svim trenucima nisam video dno,ali sad kad sam zreliji vidim dno dosta puta..
Mama je odlucila da se razvede,i sva sreca nisam bio tu pocelo je lepo vreme izlalim napolje,i moj otac je mislio da je ona nasla novog,i ona mu je objasnila.Da ne moze sve ovo ovako kaako on radi,ne pomaze ,ne voli,ne zanima se.Itd....Mama mu je rekla da moze da ostane kod nas,da bude u jednoj sobi kad se promeni bice opet u braku,sve ce biti lepo.Ali on nije mogao da shvati te stvari,mislio je samo na sebe.Seo je u kola i otisao oko 4 dana ili 5 dana ga nije bilo.5 dan valjda,od prvog dana je bila njegova sestra kod nas...Trazili smo policija je trazila,sve dok jednog dana nismo otvorili novine.Videli njegovo telo u Dunavu,covek je skocio bez razmisljanja.Ostavio moju mamu i nas u velikim problemima i kreditima.Tada sam imao 10 godina,nista me nije bolelo tad,nikako sam se osecao.Sve dok me jednog dana nije pogodilo to da sam bolestan.Do 12godine kad sam imao operaciju bubrega,bubreg koj mi jedva radi povratili su ga i ako sad imam bolest Lupus nefritis,to je bolest koja napada i zdrave celiji i ne zdrave napada sve.Pregurao sam probleme,bolove.I sa 13godina bolest je u remisiji,sve je u redu.
I sada sa 14godina sam osetio pravi bol u srcu kad me sve pogodi,kad ne znam da guram dalje i ako su me ucili suprotnom,da ima dana kad ce sve dodji na svemu.I ako verujem u to,ipak ne siguran sam.